festival experimentalnog, niskobudžetnog, alternativnog, nezavisnog pozorišnog izraza

6. – 9. jun 2007

 

U ČEMU JE PROBLEM?

EX TEATAR FEST kao TEST za građansku SVEST:

Da li ste SPREMNI za PROTEST

DA li OSEĆATE bes?! STRES?! UŽAS?! Rezignaciju?!

DA li vam se PSUJE NA apatičnu naciju?!

STOP za IGNORACIJU!!! STOP za AROGANCIJU!!!

EX TEATAR FEST za DŽEPNU REVOLUCIJU!

Srbija VS Srbija/ Istok VS Zapad/ Profit VS Ekologija/

Diviljina VS Civilizacija/

Kapitalizam VS Feminizam/ Pojedinac VS Ideologija/ Praksa VS Teorija/

Budućnost VS Istorija/ Marketing VS Poezija/

PROBLEM VS PROBLEM: NEREŠENO!

INTRO:

Pozorišna sezona 06/07 na EX sceni bila je EXtremna.

Počelo je s Teorijom Koja Hoda i njihovom saradnjom sa međunarodnom berzom problema ProbleMarket. Spremni da prepoznaju finansijski potencijal velikih problema s kojima se živi u maloj Srbiji, biznismeni i konceptualisti koji stoje iza ProbleMarketa omogućili su otvaranje ProTranzit kancelarije u Beogradu. Od svog osnivanja, ova uspešna firma izdašno je sponzorisala sve projekte koji rade na povećanju problematičnosti življenja u našoj zemlji, a takvih (makar na EX sceni) ima mnogo… Odatle je i EX TEATAR FEST ove godine veći i duži. U četiri festivalska dana, pančevačka publika imaće priliku da pogleda čak osam predstava, dva teorijska performansa kao i da prisustvuje jednoj pesničkoj večeri što znači da je EX TEATAR FEST u svojoj 36. godini postao pravi, ozbiljan festival. Čini se da je ušao u srednje doba, i ako je duhom još uvek buntovan i mlad. Još uvek veruje u revoluciju koja počinje u pozorištu! Kako smo finansijsku i moralnu podršku za ovakav (proširen) program dobili od ProbleMarketa, koji prvog festivalskog dana otvara svoju kancelariju i u Pančevu, ove godine idemo s podanslovom: U ČEMU JE PROBLEM? To ćete se sigurno zapitati kada pogledate koliko Sašu Asentića nervira kontekst u kom se tumači domaći savremeni ples. Ovo vam pitanje mora pasti na pamet kad vidite kako Nela Antonović urla na svoje glumce u SLEPOJ ULICI: „Očajni ste zaista! Ja ove tekstove prvi put čujem!”…. Sigurno ste se pitali U ČEMU JE PROBLEM kad su se u Pančevu tri dana za redom čule sirene za opštu opasnost. Nešto luđe od zvuka sirene očekuje vas na koncertu poznatog kvarteta akademskih muzičara DIVERMENTO. Uvek angažovani u borbi za bolji svet, sjajni umetnici DAH teatra će nam odgovor pitanje U ČEMU JE PROBLEM, poslužiti uz šolju čaja koja (kao i njihova predstava) ostavlja opor ukus u ustima. Fenomenalna pančevačka glumica Ana Bretšnajder u predstavi Ivane Ašković pokušaće da vas nauči ZABORAVLJENOM JEZIKU. Prisustvo Bože Mandića i PORODICE BISTRIH POTOKA podsetiće nas kako smo nekada disali vazduh bez benzena, a glavna zvezda ovogodišnjeg EX TEATAR FESTA stiže čak iz Argentine. Igračica Julia Carolina Gorosito s pravom je ponela titulu zvezde, s obzirom da na festivalu nastupa čak tri puta. Prošle godine gledali smo je u performansu povodom otvaranja izložbe Nenada Miloševića, dok će nam se ove godine predstaviti i kao igračica u predstavama ZABORAVLJENI JEZIK i SLEPA ULICA, ali i kao koautorka koreografske duo -drame NEMA PRIČE SAMO MI, koju su ona i Nenad Milošević zajednički realizovali uz podršku centra za savremeni ples STANICA. Umesto plesom, ISTER teatar dolazi sa produkcijom dramskog dela BUM, TRAS- DEDA, PAS zasnovanog na Hakslijevom otkriću: Za psa, čovek je kao Bog. Ovu toplu predstavu o prijateljstvu, ljubavi i usamljenosti zapamtićemo po glumačkoj bravuri Igora Filipovića koji igra filozofski nastrojenog psa. Na kraju, sledi i NADA IZ ORMANA- postmodena komedija žanrova, u kojoj je najveći problem razdvojiti stvarnost od privida stvarnosti.

EX TEATAR FEST ponovo ima nagradu publike. Ne zaboravite da glasate za svoje favorite! Glasački listići biće objavljivani u festivalskom BILTENU čiju redakciju čine pančevački gimnazijalci. Pored biltena, učenici srednjih škola pripremili su i izložbu MOJ PLAKAT ZA MOJ FESTIVAL na kojoj ćete moći da vidite najmaštovitija likovna rešenja kao odgovor na temu i pitanje U ČEMU JE PROBLEM? Ovo je naravno i glavno pitanje na koje će autori predstava biti pozvani da odgovore NA ĆOŠKU OKRUGLOG STOLA, a razgovore sa stvaraocima predstava vodi rediteljka i dramaturškinja Jelena Bogavac. U svoje, ali i u ime Doma Omladine u Pančevu želela bih da se zahvalim svima koje smo u prethodnim redovima pomenuli, ali i onima koji se neće naljutiti kad ovde ne pročitaju svoje ime. A sada- upalite svetla! Festival može da počne!

Milena Bogavac, selektorka

sreda , 6. jun

19h- Centar za kulturu

Per. Art , Novi Sad

MOJA PRIVATNA BIOPOLITIKA

plesni performans

Autor i izvođač: Saša Asentić
Asistentkinja: Olivera Kovačević-Crnjanski

Teorijska podrška i dramaturgija: Ana Vujanović

Performas je nastao u koprodukciji sa Centre national de la danse – Paris, research in residency (Theorem Dance residencies), a pripreman je u okviru treninga praktične dramaturgije THe FaMa Beogradu i Dubrovniku. Performans je podržan od strane DanceWEB (with the support of the Cultural Programme 2000 of the European Union within the frame of danceWEB Europe).

Pitanja kojima se u ovom radu bavimo proizilaze iz problema pozicioniranja u odnosima globalnih i lokalnih biomoći i biopolitika plesa, danas, u Srbiji. Kako tu locirati »sopstveni (privatni ijavni) specifikum«? I šta sa njim uraditi imajući u vidu tenzije između lokalnih ideologija i globalnih očekivanja (od tih ideologija): evakuisati ga iz rada radi uspešne komunikacije (ili koketiranja?) sa globalnim, a to znači zapadnim, trendovima u koje taj specifikum nije uključen; ili na njemu zasnivati rad i po cenu neuspeha, tj. isključivanja iz pojmovno-programske mape internacionalne scene? Da li je prva taktika ono što nam daje »pravo na diskurs«, ili se o tome odlučuje na nekom sasvim drugom mestu i sasvim drugačijim procedurama? Koja su to »tela« utisnuta u telo koje pleše danas na domaćoj sceni? Koja tela se kroz očekivanja hipotetičkog »zapadnog programatora, a time i gledaoca« projektuju gotovo kao genetski uslovljeno svojstvo/različitost onog drugog, koji/a dolazi iz ovog specifičnog konteksta? A specifičnost tog konteksta je, u svojoj aktuelnosti zapravo jako sumorna – taj kontekst nije deo Prvog sveta, nije EU, još uvek se zove Istok (mada se zapad više ne zove Zapad), postsocijalistički je u kapitalističkom svetu, i katastrofalno je tranzicijski a da u tome nema ničeg od »fleksibilnosti nomadizma« koji bi ga učinili egzotičnim.

Saša Asentić, performer. Od 1995. godine stiče iskustvo u oblasti izvođačkih umetnosti učestvovanjem u raznim projektima u Srbiji, Francuskoj, Holandiji, Nemačkoj, Poljskoj, Portugalu, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Latviji i Českoj… Autor i izvodjač brojnih performansa: “8mm-art”; “Family Houses” 2006; “Niti” 2005; “Die Deutschen sterben aus?” Stiftung Bauhaus Dessau 2004; “Lizard” d’Orfeu Art Association 2003 ; “Calling the Brook” Sumes Festival 2003… Koautor video instalacije : “Tigrov skok u istoriju (evakuisana genealogija)” (sa Anom Vujanović) i predstave “Fragmenti” (sa Oliverom Kovačević Crnjanski). Autor umetničko-istraživačkog projekta “Indigo Dance” čiji je deo i predstava “Moja privatna biopolitika”. Inicijator je Per.Art organizacije koja se bavi produkcijom, edukacijom i promocijom u oblasti savremenih izvođačkih umetnosti.

 

 

20:30 – Studenski dom

OTVARANJE IZLOŽBE: MOJ PLAKAT ZA MOJ FESTIVAL!

Postavku čine odabrana likovna rešenja za plakat ovogodišnjeg EX TEATAR FESTA. Autori crteža i slika su učenici i učenice pančevačkih srednjih škola.

 

21h- Studio 21

EKSKLUZIVNO OTVARANJE ProTranzit KANCELARIJE U PANČEVU

prezentacija sponzora festivala

Prilika da nešto naučite i unovčite svoje znanje!

ProTranzit je lokalna kancelarija Kompanije ProbleMarket

 

Reč “problem” oduvek je imala negativnu konotaciju. Opšteprihvaćeno je mišljenje da niko ne želi imati problema. Međutim, mi verujemo da su problemi začin naših života: kada se suoči sa problemom, pojedinac mora stvoriti energiju kako bi ga rešio.

 

Stoga, mi probleme vidimo kao katalizatore energije.

 

U tom smislu, oni imaju vrednost i moguće ih je staviti na tržište.

 

ProbleMarket je deoničarsko društvo u vlasništvu nekoliko kompanija. Odgovorno je za organizaciju i menadžment međunarodne Berze problema koja je formalno osnovana početkom 2000. a operativna je od 16. novembra 2001.

 

Jedna od regularnih aktivnosti Berze problema je i globalna poslovna saradnja. Čak, njeno Odeljenje za međunarodne odnose je jedno od najaktivnijih na Berzi, koja stalno teži osvajanju novih tržišta i pravljenju novih ugovora sa internacionalnim poslovnim partnerima, kao i lokalnim kompanijama. Jedna takva saradnja ostvarena je i na teritoriji Republike Srbije otvaranjem ProTranzit kancelarije 2006. godine u Beogradu. Filijala ProTranzita u Pančevu biće otvorena na EX TEATAR FESTU koji je ova firma omogućila i finansijski podržala, uviđajući značaj koji ova niskobudžetna manifestacija ima za uvećanje brojnih problema s kojima se u Pančevu živi.

ProTranzit kancelarija u Pančevu slediće globalni strateški plan kompanije ProbleMarket uzimajući u obzir specifičnosti lokalnog ekonomsko-političkog konteksta. Jedan od osnovnih ciljeva kancelarije jeste: održivost problema pri pristupanju Srbije procesu asocijacije sa Evropskom unijom, ali i uvećanje drugih lokalnih, nacionalnih i regionalnih problema.

 

 

 

Na otvaranju ProTranzit kancelarije govoriće: gđa Marta Popivoda, direktorka ProTranzit kancelarije u Beogradu, i gđa Jelena Knežević, osoba za eksterne komunikacije i odnose s javnošću. Svečanost će uveličati i specijalni gosti- KVARTET DIVERMENTO, koji će za ovu priliku izvesti jednu od kompozicija sa svog repertoara.

 

KVARTET DIVERMENTO o kome ne treba posebno govoriti, predstavlja unikatnu pojavu na muzičkom nebu Evrope. Ovu grupu akademskih muzičara, proslavljenu širom sveta, zahvaljujući jedinstvenim vokalnim izvedbama klasičnih instumentalnih kompozicija, čine četiri muzičara rodom iz Srbije, koji su tokom mutnih devedesetih bili primorani da napuste rodnu zemlju. Od tada njihova karijera kreće uzlaznom putanjom, pa su do sada nastupali u svim značajnim operskim kućama sveta: u Milanskoj Skeli, Boljšoj teatru, Metrobolitenu… ali i na otvaranju Olimpijskih igara u Atlanti (SAD) . Zahvaljujući obimnoj donaciji firme ProTranzit, DIVERMENTO se vraća u Srbiju. Nakon uspelog koncerta na manifestaciji TRI SATA PAKLA posvećenoj Mocartu, DIVERMENTO stiže i na pančevački EX TEATAR FEST. U susret nastupu, publici poručuju: “Očekujte neočekivano!”

 

 

 

22h- Studentski dom

NEMA PRIČE SAMO MI

Koreografija i izvođenje: Julia C. Gorosito i Nenad Milošević

 

kostimi: Boris Čakširan i Ana Ilinčić

muzika: Igor Štanglicki

video insert iz filma: “C’ est la dernier fois”

montaža: Igor Stojanović

menadžer scene: Saša Budimlija

 

Predstava je realizovana zahvaljujući centru za savremeni ples STANICA i projektu FOSTERING CREATIVITY gde je predstava odabrana kao jedna od četiri koje će biti producirane.

 

Naši kratki pokreti polako se transformišu u zajednički, svakodnevni ples. Postajući duži pretavaraju se u jedan oblik. Jedna iluzija, jedna igra. Pravila su konfuzna.

 

četvrtak, 7. jun

18h- Studenski dom

Dah teatar, Beograd

PRIČA O ČAJU

Varijacija na “Tri sestre” A. P. Čehova

Igraju: Jugoslav Hadžić, Aleksandra Jelić, Sanja Krsmanović Tasić, Maja Mitić

Muzika (komponovali i izvode) : Aleksandra Damjanović, Nebojša Ignjatović, Jugoslav Hadžić

Scenografija: Neša Paripović

Kostim: Milena Ristić

Svetlo: Radomir Stamenković

Izrada objekata: Nikola Tasić

Organizacija: Krstina Mlađenović

Fotografije: Jovan Čekić

Prevod: Sanja Krsmanović Tasić

Dramaturgija i režija: Dijana Milošević

Tekstovi korišćeni u predstavi: Ruth Magraff , A.P. Čehov “Tri sestre” , Kakuzo Okakura „Knjiga o čaju”, tri haiku pesme Basho-a, Dave Duggan “AH 6905″, dokumentarni materijal – Fond za humanitarno pravo i Žene u crnom, fragmenti iz dnevnih novina, informacije sa interneta , DAH Teatar

 

Nova predstava DAH Teatra uzima kao polazište klasičnu dramu A.P.Čehova “Tri sestre”. Ova drama služi kao referentna tačka, okvir koji drži objedinjeno različite priče i teme. Centralna tema predstave-voz koji će najzad odvesti sestre do mesta iz snova – Moskve, ili situacija propuštenih prilika i prokockanih šansi, inspirisao je i provocirao više važnih tema kojima se bave “Tri sestre” DAH Teatra. Vozovi i propuštene prilike vodili su do nestalih ljudi, nestalih jezika i nestalih istina. Ova predstava istražuje značenje sećanja u odnosu na istinu-posebno surovu istinu. Pitanje na koje se predstava fokusira nije o skrivenim istinama već o tome kako tretiramo surove istine.Šta se dešava, kada se na primer, istina o otmici ljudi iz voza za vreme ratova na prostoru naše zemlje obelodani i prepozna čak i na nivou države, ali do danas žrtve nisu zvanicno ožaljene, i njihove porodice nisu čule ni reč utehe? Koje su implikacije mase informacija koje dobijamo danas preko medija, informacija koje se ne tretiraju humano? Koja je uloga sećanja? Koji su oblici amnezije našeg vremena i kako kreirati ritual anamnesis-a? “Zaboravljanje koje anamnesis teži da poništi je zaboravljanje koje se dešava kad god se nasilje smatra opravdanim.”

DAH Teatar su 1991 godine osnovale Jadranka Anđelić i Dijana Milošević, iz potrebe za temeljnim laboratorijskim radom.1993. DAH Teatar je povećao svoje aktivnosti formirajući Centar za pozorišna istraživanja. Program Centra je sastavljen od predstava, radionica, predavanja, seminara, gostujućih predstava i festivala. Rad Centra je okrenut ka neprestanoj razmeni znanja, iskustva i ideja među umetnicima i učesnicima iz različitih pozorišnih i nacionalnih tradicija. Biti nezavisna organizacija u našoj zemlji poslednjih godina je bio veliki izazov. Umetnici DAH Teatra se i danas svojim radom snažno suprotstavljaju ratu i nasilju. Razaranju i nasilju u savremenom svetu se jedino možemo suprotstaviti stvaranjem smisla – je moto DAH Teatra i danas. DAH Teatar je nastupao širom Evrope, SAD, Novog Zelanda i Australije. Za svoj rad DAH je nagrađen značajnim svetskim priznanjima, od kojih je poslednja u nizu prestižna „Otto Rene Castillo Award”, američka nagrada koja se dodeljuje za politički teatar. Pored trupe Dijane Milošević i Jadranke Anđelić, ovu uglednu nagradu poneli su slavni umetnici kakvi su Bob Wilson, The Living theatre, El Teatro Campesino i drugi…

22h- Studenstki dom

Mimart teatar , Beograd

SLEPA ULICA

Autorka: Nela Antonović

Muzika: Predrag Radovančević

Kostimi i maske: Anđelija Marković

Video art: Lidija Antonović i Kristina Drašković

Scenografija: Kristina Drašković

Učesnici:

PROGONITELJ/SPASITELJ – Nikola Vranić

UMETNOSTI- Predrag Radovančević, Ana Bastać, Julia C. Gorosito, Nenad Milošević i Lidija Antonović.

VODITELJKA KROZ SLEPU ULICU- Ana Aranđelović

Produkcija:

Mimart teatar i Rex

Projekat “Slepa ulica” ima za inicijativu da pokrene ideju o preispitivanju novog teatra i pojimanju umetnika i šire javnosti o inovaciji u teatru. Inicijativa, je reč koja sama po sebi znači pokretanje nekog pitanja, a pokretanje pitanja “Šta je umetnost?” uvek iz početka dovodi do kritičkog stava. Skretanje pažnje javnosti o “mrtvoj umetnosti” kod nas i u svetu i traženje novih komunikacijskih kodova predstavili smo kroz hororsko-humorističnu priču. Sedam smrtnih grehova i sedam vrlina projektovanih na pozorište, upleteni su u priču dramskig trougla: progonitelj-spasitelj-žrtva, gde se neprestano prepliće i menja ovaj odnos između izvođača, reditelja i gledaoca.

Teatar MIMART je neformalni, istraživački teatar koji postoji od 1984. godine u Beogradu, a čiji je osnivač i umetnički vođa, .Nela Antonović, koja istražuje kreativnost slobode pokreta i neverbalnu komunikaciju. Iskustvo naučnog istraživača savremene tehnologije prenosi u pozorište i iz vanpozorišnog ugla godinama pomera granice pozorišta. Pomeranje granica u umetnosti je eksperimentisanje polazeći od iskustva i proširivanjem sfere tog iskustva. Teatar Mimart se bavi istraživanjem fenomena sa aspekta telesnog jer jedino telom može da se uđe u fenomen.

petak, 8. jun

18h- Studenstki dom

PREZENTACIJA RADA PORODICE BISTRIH POTOKA

PORODICA BISTRIH POTOKA je komuna koja je nastala 1977. godine u zaselku Brezovica, pod planinom Rudnik. Ovu malu zajednicu osnovao je Božidar Mandić iz Novog Sada. Komuna je prva ekološka tačka u Srbiji i dom povratka prirodi.Tako da ova zajednica spada u pionirske tačke razvijanja svesti o čovekovoj povezanosti sa šumama, travama, potocima, mravima i skakavcima. U njoj su, pre svega, zastupljeni elementi filozofije zemlje, siromašne ekonomije, otvorenog doma i umetnost. Ekologija – humanost – kultura ! Osnovna misao zasnovana je na Planeti i Pojedincu. Za 30 godina ovu komunu posetilo je preko 20000 ljudi. Tako da je ovo dom za razumevanje, pogotovo, mladih. Zbog takvog dejstva i medijskog prisustva, Porodica bistrih potoka izvršila je veliki uticaj na razvoj nove filozofije življenja.

19h- Centar za kulturu

Mudra teatar, Beograd

ZABORAVLJENI JEZIK

Produkcija: Bitef teatar

Autor i reditelj: Ivana Ašković

Koreograf: Ana Dragićević

Kompozitor: Aleksandra Đokić

Kostimograf i scenograf: Boris Čakširan

Dramaturg: Aleksandra Ilić, Ana Bretšnajder

Asistent koreografa: Jovana Rakić

Asistent kostimografa: Ana Ilinčić

Igraju:

Kaspar Hauzer- Ana Bretšnajder

Ptica- Jovana Rakić

Bezimeni u svim njegovim pojavama- Nikola Vujović

Majka, šaptač, pevačica- Jelena Stojiljković

Šaptač, ljubavnik, životinja- Predrag Rakić

Šaptač, ptica, životinja- Julia C. Gorosito

Šaptač, ptica, životinja- Mira Radović

 

Predstava Zaboravljeni jezik nastala je po motivima istinite priče o Kasparu Hauzeru, dečaku koji je odrastao izolovan u mračnom podrumu, koji do svoje šesnaeste godine nije naučio da govori niti se susreo sa civilizacijom. Na svojevrstan način, govorom tela, savremenim prepoznatljivim elemenatima i crno-humornim situacijama, prikazuje se užasna priča o usvajanju jezika i procesu socijalizacije, o čoveku koji ukalupljivanjem gubi svoje pravo lice. Otvaraju se pitanja o modernoj tautologiji, jeziku kao sredstvu političke, društvene i verske manipulacije, o ispraznoj logici u načinu mišljenja i funkcionisanju savremenog sveta, o našoj vlastitoj odrođenosti od jezika i nesposobnosti komunikacije s drugima.

Ivana Ašković – pozorišna rediteljka, koreografkinja, izvođačica i instruktorka plesa. Diplomirala je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Posle završene diplomske predstave odlazi u Njujork gde je igrala u nekoliko predstava u produkciji pozorišta La MaMa. Od 1994. do 1998. godine pohađa postdiplomske studije i predaje glumu na Univerzitetu na Havajima. Tamo završava umetnički magisterij i doktorat iz oblasti pozorišta Azije. Od 1995. godine izučava balinežanski, javanski i japanski ples i muziku i učestvuje u brojnim predstavama u Americi i Indoneziji. Režirala je i učestvovala u brojnim plesnim i pozorišnim predstavama u SAD, vodila radionice i seminare u SAD, Indoneziji, Italiji i SCG. Godine 2004. osnovala je Mudra teatar i Centar za pozorišna istraživanja, kao i projekat Ples, jezik, identitet u okviru koga traga za mogućom komunikacijom među plesnim formama različitih kultura sveta. Međunarodnu verziju predstave Zaboravljeni jezik režirala je sa izvođačima iz šest zemalja u Erfurtu, Nemačka, 2006.

 

21h- Studentski dom

Porodica Bistrih Potoka

NAGONI

Savremeni čovek je izgubio nagon za životom, kao kornjače u Jakopetijevom filmu. « Pseći život «. Dezorijentisana bića više ne znaju ni šta je život ni šta je smrt. Bog nam je upisao čula i time smo obavešteni. Strast povećava imunitet. Zagazimo li dublje u sebe pronaćićemo ogoljeno telo ( kao hram ) i smisao duše.

 

Trupu čine: Uroš Vukša, Dragana Jovanović, Arion Aslani, Nina Jurišić, Gordana Brun, Jelena Stanivuković, Jelena Djokić, Jelena Djoković, Srđan Janković, Radomir Todosijević, Ivana Jovanović, Milica Jovanović, Saša Stojanović i Božidar Mandić, autor svih predstava, književnik, reditelj i osnivač porodice.

 

 

Pozorište PORODICE BISTRIH POTOKA pripada divljem teatru ili adamitskom pozorištu – to znači prvotno pozorište. Članovi ove trupe nisu ni profesionalni glumci ni amateri već posvećenici. Estetika njihovog scenskog izraza zasnovana je na svetoj autentičnosti: ISKRENOST – HRABROST – JEDNOSTAVNOST. Najvećim delom gotovo sve predstave ove radikalne trupe govore o čovekovoj izgubljenosti u savremenoj civilizaciji. Nizom alegorijskih slika, bez ikakvih tehničkih pomagala akteri na sceni – poput Svedenburgovih duhova – tragaju za iznađenim smislom života. A to je potraga za novim Praskozorjem i Zlatnim dobom.

 

 

 

22h- Studio 21

POETSKA ČAJANKA

Verbalno pesničenje pesnika i pesnikinja iz Pančeva, Beograda i Novog Sada.

Poezija tranzicije, bacanje rima u vis, stihovi bez štrhihova i bez cenzure.

Jasmina Topić, Dragana Mladenović, Maja Solar, Tamara Šuškić, Dušan Pržulj…i mnogi drugi, uz vođstvo Bojana Samsona- pesnika i voditelja večeri.

 

subota, 9. jun

19h- Studentski dom

ISTER teatar, Beograd

Damir Vijuk

BUM, TRAS- DEDA, PAS

Produkcija: BITEF teatar

 

Režija: Anđelija Todorović

Muzika: Nenad Jelić

Scena: Ljubomir Todorović

Organizacija: Miodrag Lazović

Igraju:

Ljubomir Todorović

Igor Filipović

Jelena Jović

Čarni Đerić

Dušan Murić

 

“Bum, tras – deda, pas” je komad koji je napisao Damir Vijuk, dramaturg Ister teatra. To je predstava za dva glumca, koja se bavi samoćom otuđenjem, svakodnevicom, jednoličnošću, prijateljstvom, ljubavlju i mržnjom, naizgled apstraktnim, ali svuda u stvarnosti prisutnim i vidljivim pojmovima. To je ironično sentimentalna melodrama o usamljenom starcu i njegovom prijatelju. “Bum, tras- deda, pas” je neka vrsta ekscesa u odnosu na dosadašnju produkciju Ister teatra, budući da nije reč o plesnoj već o dramskoj predstavi.

ISTER je antičko ime reke Dunav najznačajnije evropske reke koja spaja više od 80 miliona ljudi koji žive u deset zemalja, govore desetine jezika pripadaju različitim religijama, neguju svoje istorijsko pamćenje, svoju umetnost, običaje, mitove i legende. Ister teatar je osnovan 01. januara 1994. godine kao pozorišna trupa čiji rad karakteriše istraživanje i povezivanje plesnih tehnika i tehnika dramskog izraza. Trupa je učestvovala na mnogim domaćim i inostranim festivalima: u Bugarskoj, Rumuniji, Velikoj Britaniji, Italiji, Holandiji, Nemačkoj, Egiptu a video radovi Ister teatra prikazivani su u Nemačkoj, Kanadi, Engleskoj, Italiji, Holandiji i Rumuniji. Ister je jedan od osnivača ANETA (asocijacije nezavisnih teatara) i član CIDa (International Dance Council).

 

22h- Studenstki dom

Drama Mental Studio, Beograd i Fakultet umetnosti Priština

Darko Lukić

NADA IZ ORMANA

diplomska predstava studenata glume prištinske akademije

 

režija: Jelena Bogavac

scena i kostim: Vuk Dautović

audio/video: Igor Marković

scenski pokret: Vera Obradović

asistent scenografa: Tanja Žitopađa

asistent kostimografa: Milena Čvorović

organizacija: Maja Mirković

Igraju:

Milena Jakšić

Aleksandar Đinđić

Jasminka Hodžić

Đorđe Đoković

 

NADA IZ ORMANA je crno-bela komedija žanrova. Veštinom iskusnog pisca koji ne pristaje na banalna i jednostavna rešenja, Darko Lukić razvija sasvim osoben postupak, na tragu iskustava drame apsurda zapravo nas suočava sa stvarnošću života u svetu u kojem sve postaje moguće, u kojem se neprestano prepliću različiti nivoi realnosti i u kojem niko od aktera nema mogućnost da se izoluje, niti sačuva vlastitu nevinost, ma koje provenijencije ona bila. ( iz teksta Aleksandra Milosavljevića)

Darko Lukić rođen je 1962. u Sarajevu. Diplomirao je komparativnu književnost, teatrologiju i filozofiju, a magistrirao dramaturgiju. Školovao se potom u New Yorku, Copenhagenu, Salzburgu i Avignonu. Već dvadesetak godina deluje kao publicista, dramski i prozni pisac, dramaturg, pozorišni producent i pedagog te ravnatelj kazališta i festivala. Kao predavač, razvio je sopstveni metod radionica za “interaktivnu dramaturgiju”, koje je vodio u Hrvatskoj, SAD, Venecueli, Rumuniji, Brazilu i Nemačkoj. Predaje produkciju i kazališni menadzment na odsjeku produkcije Akademije umjetnosti u Zagrebu. Dramski tekstovi prevedeni su mu na engleski, rumunski, italijanski, francuski, španski, nemački i poljski jezik. Njegova dramatizacija romana Milorada Pavića Hazarski rečnik praizvedena je 2002. u koprodukciji Pandur teatra i Centra “Sava”.

 

Drama Mental Studio – DMS je neformalna pozorišna trupa koju čine: Jelena Bogavac (rediteljka) ; Milena Bogavac (dramska spisateljica) i Igor Marković (multimedijalni umetnik). Od 1999., pod devizom “Demonstrating My Style” trupa se bavi istraživanjem arhetipskih sadržaja u savremenom društvu. Sarađujući sa mnogim umetnicima i organizacijama, realizovali smo više od trideset projekata, u formi performansa, multimedijalih predstava, govornih opera, stand up komedije, slam eksesa i akcija animacije. Među njima su najzapaženije pozorišne predstave zasnovane na savremenim dramskim tekstovima: “Fake Porno”; “Dobro jutro, gospodine Zeko!” , “Bajka o elektricitetu” ; “Crvena: sex i posledice” ; “Tišina” ; “North Force” i drugi… Pored pozorišta, članovi trupe DMS bave se književnošću, slem poezijom, hip-hopom, novinarstvom, publicistikom, humanitarnim radom i organizovanjem low fi festivala.

 

 

ex teatar fest na blogu b92 sajta: klikni ovde

bilten festivala mozete pogledati ovde

 

KO JE KO NA EX TEATAR FESTU:

produkcija:

DOM OMLADINE PANČEVO

Svetog Save 10

tel/faks: 013 311 315 / 013 331 073

www.domomladinepancevo.com * okcepa@yahoo.com

 

selektorka:

Milena Bogavac

koordinatorka programa:

Branislava Blagojević

organizatorka:

Danka Stojkov

šef tehnike:

Goran Popa Džiz

 

voditeljka okruglih stolova:

Jelena Bogavac

dizajn plakata i programa:

Igor Marković

 

pokrovitelj:

Skupština Opštine Pančevo

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu Novi Sad

 

festival pomogli:

Centar za kulturu Pančevo

Kompanija „Dunav osiguranje” AD glavna filijala Pančevo

SZR „Biroelektronik”

„Panatank” benzinska pumpa Pančevo

 

 

medijski sponzori:

JNIP „Pančevac”

RTS Dopisništvo Pančevo